projekti jugoslovenskih tenkova

.....Iako se odustalo od projekta proizvodnje prvog domaceg tenka, Vozila-A, nije se odustalo od daljih pokusaja u narednim godinama. Ohrabreni stecenim iskustvima, strucnjaci Masinskog biroa i novosagradjene fabrike FAMOS, su napore usmerili na osvajanje proizvodnje menajaca i motora V-2 tenka T-34, sto je i dovrseno 1954, odnosno 1957. god, kada su usli u serijsku proizvodnju. Nakon odustajanja od daljeg razvoja Vozila-A, radjeno je studiji o razvoju Vozila-B, koje je zamisljeno kao samohodno orudje sa topom od 90mm. Razmtrana je i mogucnost otkupa licence za proizvodnju tenka neke druge zemlje (Francuska, V. Britanija, Svajcarska, SR Nemacka), te se nakon proucavanja vise uzoraka tenkova iz zapadnih zemalja i terenskog ispitivanja dva francuska tenka AMX-13, zakljucuje   da postojeci tenkovi ne odgovaraju nasim potrebama, zahtevima i ekonomskim mogucnostima pa se 1955. god. donosi odluka o daljem razvoju domaceg tenka. Tokom 1955. god. u Masinskom institutu je zapocet je rad na idejnom projektu srednjeg tenka M-320. Obavljeno je ispitivanje karakteristika svih dostupnih tenkova (T-34, M-4, M-47, SO M-18), mnogi podsistemi su detaljno snimljeni, izvrsene su detaljne numericke analize vaznijih podsistema i vuce te je predlozeno optimalno resenje za nase uslove i mogucnosti. Medjutim vec naredne 1956.god, odustaje se i od ovog projekta i napori se umeravaju na usavrsavanje T-34, posto je proizvodnja nekih agregata tog tenka vec bila osvojena. Na Glavnom vojnotehnickom savetu JNA odrzanom 4.februara 1956. zaljuceno je da se pokrene projekat modernizacije tenka T-34 pod oznakom M-628 i sifrom "Galeb" . U okviru projekta razmatrane su dve varijante: AC - sa topom 85mm, domacim mitraljezima M-53, americki uredjaji veze SET-19, poboljsani motor, sa izmenjenim sistemom napajanja gorivom i podmazivanja, petobrzinski menjac i poboljsane elektroinstalacije i uredjaji. Druga varijanta AR - top kalibra 90mm i PAM 12,7mm, plus poboljsanja kao kod verzije AC. Najveci zahvat je , svakako, bila ugradnja topa od 90mm. Ispitivanje T-34 sa ovim topom je obavljeno od 12.decembra 1958. do 12. januara 1959. Ustanovljeno je da top 90mm nije mogao probiti pancirnu plocu debljine 100mm, pod uglom od 30 stepeni, a na daljini od 500m. Takodje uporedjivanjem sa standardnim T-34/85 ustanovljeno je da brzina gadjanja sa 7-8 pada na 4 granate u minuti, da brzina okretanja kupole sa 4-5 obrtaja pada na 3-4, borbeni komplet se smanjuje sa 55 na 47 granata. Pokretljivost i brzina se nesto smanjuje, a i mogucnost savladjivanje prepreke zbog duzeg topa. Kasnije su projektovana i druga poboljsanja kod komandi za voznju, napajanjem gorivom, ugradjene su dimne kutije, a razmatrana je i ugradnja topa 20mm. U 1957. god. izradjena je probna partija od 5 primeraka, ali bez topova i uredjaja veze. Postojao je i projekat 634 koji je pokusao modifikaciju tenka M-4 ugradnjom motora V-2 sa tenka T-34.

.....Paralelno sa ovim projektom u periodu 1956-63 godine radjeno je i na projektu novog srednjeg tenka M-636 (sifra Kondor). Ovo resenje je donosilo top kalibra 90mm, novo konstrukciono resenje oklopnog tela i kupole i poboljsan sistem oslanjanja. Zahtevano je da tenk ima masu od oko 35 tona, top 90mm, petoclanu posadu i maksimalnu brzinu od 45km/h. Visina je trebala biti kao kod T-34, ali sa dosta boljom ceonom zastitom. Planirano je i povecanje snage motora V-2 na 600KS. Planirano je da proizvodnja M-636 zapocne 1964. u Famosu, kapacitetom od 30 vozila godisnje. To je bio veliki optimizam, ako se ima u vidu kako je proticalo osvajanje proizvodnje OT M-60 u istoj firmi. Pocetkom 1959. mogucnosti u proizvodnji tenkova su: zelezara u Ravnom i Niksicu, su radile odlivke, ali sa velikim procentom skarta. Zelezara u Ravnom je izradila kupolu za tenk 636, koja je trebala biti isporucena fabrici "Bratstvo" u Novom Travniku radi ugradnje prototipa topa 90mm. "Faomos" je trebao biti finalista, a njegovi kapaciteti su omugucavali kompletiranje 30 tenkova godisnje. "Bratstvo" je moglo izraditi do 200 cevi godisnje, samo u slucaju prevazilazenja problema losih odlivaka koji su stizali iz Ravna i gde je bilo i do 50% skarta. Zbog sistemski zastarelih resenja osnovnih podsistema te stvaranja mogucnosti uvoza najnovijih sovjetskih tenkova (T-54), 1961. godine odustalo se od ovog projekta. Ipak ovo nije bio kraj projekta 636. Nakon nabavke prvih T-54, rastu ambicije i radi se na projektu M-636D, gde je koriscen top 100mm i nisanske sprave sa sovjetskog tenka. Naime prvi tenkovi T-54A su nabavljeni krajem 1961. sto nije bilo prepreka da se vec 24. februara 1962. na sastanku kod drzavnog sekretara narodne odbrane gen. Ivana Gosnjaka, odluci da se pokrene projekat T-34D, sto je bio pokusaj jugoslovenskog kopiranja tenka T-54. Planirano je da se kroz prototipsku partiju od 5 tenkova do 1965. godine osvoji proizvodnja ovog tenka, pri cemu su vozila morala zadrzati karakteristike originala, uz mogucnost medjusobne izmene delova i sklopova. Kopiranje nije podrazumevalo mitraljeze, jer je planirano da se umesto sovjetskog PA mitraljeza ugradi americki model M2 Browning, a umesto SGMT, 7,62mm, americke modele preradjene na kalibar 7,9mm Takodje originalni sovjetski radio uredjaj 10RT26E je trebao biti zamenjen domacim radio uredjajem "Pliva", dok bi komandni tenkovi imali i dodatni AN/GRC9. Kako IC uredjaj nastao na osnovu kopiranja onog sa tenka M-47 nije odgovarao, doneta je odluka da se kopira i IC far sa T-54. Pancirne ploce je trebalo nabaviti u Poljskoj, jer jugoslovenske zelezare nisu imale potrebnu tehnologiju, ali je postupak nabavke morao ici iskljucivo redovnim trgovackim vezama. Do jeseni 1962. dovrsena je izrada 2/3 konstruktivne dokumentacije. Unapred se znalo da je predvidjeni rok za izradu probne partije do prve polovine 1965. tesan. U Jugoslaviji se nisu proizvodile pancirne ploce debljina 45 - 100mm, mnogi elementi motora i setovi alata za njegovu izradu, optika za nisanske sprave, elektrooprema, komponente za sistem stabilizacije. Shodno tehnoloskom nivou tenka T-54, mogla je doci u obzir samo industrijska proizvodnja, bez ikakvih zanatskih kopiranja kao u slucaju ranijih projektata. Finansijski moment takodje je bio nepovoljan. Ivrsene analize su ukazivale da ce tenk kostati oko 180 miliona tadasnjih dinara. Trogodisnja proizvodnja u serijama od po 20 tenkova, sa ucescem domacih delova od 70%, stajala bi 12,2 milijarde dinara, dok je ista kolicina tenkova iz uvoza sa rezervnim delovima iznosila 10,2 milijardi. Inace projekat M-636D, tj. T-34D odvijao se u neobicno velikoj tajnovitosti. Naredjene su posebne mere. Sva projektna dokumenta su stepenovana sa "strogo poverljivo" i cuvana su u posebnim fasciklama u zapecacenim kasama. Strogo je evidentirano ko dolazi u dodir sa dokumentacijom, a kopiranje je bilo strogo nadgledano i takodje evidentirano. Islo se dotle da je fotografisanje M-636D odobravao licno nacelnik Uprave OJ! U prepisci i razgovoru zahtevano je koriscenje sifre M-636D, a za odredjene celine dodatne oznake: MK - menjacka kutija, G - gusenice, uz sufiks M-636D.

.....Kopiranje T-54 je bio prevelik izazoz za tadasnju Jugoslaviju, sto se ubrzo i uvidelo. Vec novembra 1963. Uprava OJ predlaze napustanje projekta i dalje nabavke tehnike po planu "Majevica". Na sastanku kod gen. Gosnjaka 13. decembra doneta je odluka da se odustaje od projekta M-636D kao celine, ali da se nastavi rad na odredjenim posistemima. To su bili motor sa transmisijom, top i drugo, ali i tu je bilo problema i odustajanja.Ovim se i definitivno odustaje od projekata jugoslovenskih tenkova i sve snage se usmeravaju na projekte (uspesene) buducih OT. Skromne rezultate treba tumaciti losom materijalnom bazom, nespremnom industrijom i nepostojanjem specijalizovanih kadrova, ali i nerealnim zeljama vojnog vrha, koji se tesko mirio sa istinom. Do proizvodnje domaceg tenka je ipak doslo ranih osamdesetih kroz projekat "Kapela", ali tek nakon preko potrebne akumulacije znanja i iskustva i razvoja tehnoloske baze i najvaznije - otkupljene licence.Na gornjoj slici je prototip M-636D.

Izvori informacija:

• "Modernizacija i intervencija - jugoslovenske oklopne jedinice 1945-2006" - Dr. Bojan Dimitrijevic
• ''Razvoj OS SFRJ'' knj.17
• ''Razvoj naseg naoruzanja" dr. Milorad Dragojevic
• Marko Soletic